Ima rečenica koje čujemo tako rano da ni ne znamo kad smo ih naučili. Baba ih izgovori za stolom, deda dobaci uz posao, i ostanu nam negde u glavi. A onda, godinama kasnije, u nekoj svojoj situaciji, shvatimo - pa oni su bili u pravu.
„Drvo se na drvo oslanja, a čoek na čoeka"
U gustoj šumi drveće se naslanja jedno na drugo da ga vetar ne obori. Ono što stoji sasvim samo padne najlakše. Isto je i s nama. Sami izdržimo dokle izdržimo, a uz svoje izdržimo mnogo duže.
Poslovica o tome da se na komšiju, prijatelja i porodicu vredi osloniti, i da tu nema srama.
„Tiha voda breg roni"
Mirna reka, koja teče polako ali bez prestanka, izdubi kamen dublje nego bujica koja prođe za jedan dan. Poruka je dvostruka. S jedne strane, strpljiv i tih čovek često stigne dalje od onog bučnog. S druge, ume i da iznenadi, pa se onaj ko ćuti i radi svoje nikad ne potcenjuje.
„Đe nema malenog, nema ni golemog"
Veliko stado počne od jednog teleta. Plast sena se slaže rukohvat po rukohvat. Nema tog velikog cilja koji nije sastavljen od sitnih koraka.
Poslovica koja podseća da se mali počeci ne preskaču, i da se male stvari cene, jer na njima sve ostalo stoji.
„Dok mudri namudrovaše, ludi se naživovaše"
Dok jedni mere, preračunavaju i čekaju savršen trenutak, drugi već uveliko žive.
Nije ovo poziv na ludost, pre podsetnik da se od silnog razmišljanja ponekad propusti sam život. Neki jednostavno uskoče i uživaju u vožnji, dok ostali još razmišljaju da li da krenu.
„Voda svašta opere do crna obraza"
Mrlju, prašinu, grešku - sve to voda spere. Ali obraz, ono što kod nas znači poštenje i čast, ne pere se tako lako.
Oduvek se znalo: čist obraz vredi više od svega. A jednom ukaljan, teško se vraća. Najozbiljnija u društvu, i možda najistinitija.
Reči koje nosimo
Ove rečenice, i još nekoliko našle su se na majicama naše nove kolekcije Koreni.
Uz svaku ide i ilustracija koju smo dugo crtali: šajkača, festivalske trube, zrele šljive, dvoglavi orao, a oko svega planine, reke i tihi manastiri.
Sve ono malo naše, na jednom mestu.
Ideja je ista kao i uvek kod nas - da majica kaže nešto umesto tebe. Samo što ovog puta te reči nisu naše.
Starije su od svih nas, a i dalje stoje.